Sve se više ljudi budi iz svojih detinjastih maštanja o Žutom Carstvu. Nadam se da će Koštunica po svom povratku na vlast imati manje razumevanja prema slepim podanicima Evrope.
Jedino Srbija nema alternativu!

Sasvim umesno poredjenje načina na kojeg vodi politiku današnji srpski predsednik, baš kao nekada jugoslovenski predsednik. Bez obzira na razlike, očito se radi o srpskim političkim surferima koji rade istu grešku: Surfuju u jednako pogrešnom smeru - od obale ka otvorenome moru.

Bledo.

Nema ličnosti.Nema lidera.Nema ideologije.Nema nacije.Nema države.Nema cene.Postoji samo danas.Beže od juče i plaše se za sutra.
Svi su u loncu i krčkaju se na tihoj vatri.Čak se i Bogu ne mole..Nema spasa osim,na žalost opet nekom pobunom...

Ja iz ovog, posebno drugog pasusa, shvatih da Koštunica ništa nije radio, sve do pred kraj teksta gde je sve spalio.
Btw, Tadić je predsednik, koliko se sećam, Koštunica je bio premijer. Valjda oni imaju različita zaduženja.
Samo su se kod istih profesora školovali. To je ta nit koja ih spaja.

Ako tamo među vama, u srbijanskoj polit-oligarhiji ima čovjek od integriteta i poštenja onda je to V. Koštunica. Između njega i ostalih leže svjetovi. Pitanje je: Šta se to dešava sa Srbijom da ne prepoznaje vrijednosti koje treba slijediti? Kako to da tamo i poslednji Sarajlija, Crnogorac ili Ličanin ima veću težinu od autentičnog srbijanskog domaćina? Zašto se čitava ta demagoška bulumenta (srpskog porijekla) koncetrisala u Beogradu? Kako se niko od njih nije otisnuo u svijet i tamo dokazao, nego svi nešto mute po Srbijici. Bratiji nedostaje samo još ovaj Dodig da bude koompletna, ali ko zna, kako ovdje idu događaji izgleda da će ga staratelji pustiti niz vodu pa eto vam prilike...samo da Srbija ipak nije "mala bara za toliko krokodila"...

Mislim da je Srbin Precanin sto posto pogodio glavni problem Srbije uckljucujuci tu i Vojvodinu. Dok na vlast ne dodju Autenticni Srbijanci i Vojvodjani Srbima kao naciji nema spasa. Iznenadjuje me da bar Vukadinovic i Antonic ne obrade fenomen koji je izneo Srbin Precanin kao i uticaj Dobrice Cosica i Praksisovaca na post Titovsku Jugoslaviju i "drugu i najvecu srpsku golgotu". Skoro svi srpski politicari ukljucujuci i Djindjica, Kostunicu i Tadica su deca tog klana.
Zasto neki obican srpski intelektualac, koji nije komunista iz pelena ne moze da dobije sansu da vodi Srbe od Drugog svetskog rata do danas? Amerikanci mogu i Crnca da postave za predsednika. Gospodo Vukadinovicu i Antonicu u gore pomenutom lezi propast Srba koja traje od Drugog Svetskog rata do danas.

Nema nikakve sumnje da autor ponaje lično i Tadića i Koštunicu. Isto tako, nema nikakve sumnje da mu je bliži Koštnica od Tadića. Ali, to što autor upoređuje Koštunicu i Tadića u ovom trenutku samo govori o želji autora da Koštunica bude u nekoj ravni za poređenje. To danas rade samo Koštuničini istomišljenici, sledbenici ili nostalgičari. Prvo, Koštunica bi bio srećan da se bori za dvocifrenu podršku. On se bije za cenzus. A drugo, imati sve, ne učiniti ništa s tim, a onda sve to prokockati to ne može svako. To može samo Koštunica. Ne podržavam Tadića, ali on je sad toliko veliki i sposoban, vešt i produktivan da sa KOštunicom ne može da se poredi. Koštunica je gubitnik. Istorija. Van igre. Prošlost. Potpuna je iluzija to da će Tadiću biti vezane noge, ako ga neko poredi sa tim bivšim političarem.

Svako poređenje između državotvorne politike i politike izdaje koju personifikuju Koštunica iTadić,ne zaslužuje posebnu pažnju,osim na nivou špekulacija na koje nisam navikao na ovom sajtu. ...........................................Prečanine svaka ti je na mestu.

Gospodin Vukadinović se u poslednje vreme često ljuti na gosposina Koštunicu, ponešto sa pravom, ali često i ne. Okolnosti pod kojima je radio gospodin Koštunica su u mnogome različiti na onih pod kojima vlada gospodin Tadić. Dok je sadašnji predsednik uvek obilato bio podržavan od naših "prijatelja" sa zapada, kako verbalno tako i finansijski (na različite vidljive i nevidljive načine), dotle je Koštunica morao da se bori i sa onima spolja i sa mnogima iznutra. Svako objektivan mora priznati da je za vreme prve vlade gospodina Koštunice veoma mnogo urađeno na demokratizaciji društva, da je Skupština, iako sa dosta heterogenom i nategnutom većinom, normalno radila (setimo se samo kako danas izgleda!), da je ekonomija bila u usponu sa velikim stopama rasta, devizne rezerve rasle... Kosovsko pitanje se pomeralo u povoljnom pravcu i dovelo srpsku stranu u najbolji položaj koji je imala od nastanka krize. Sa drugom vladom i ulaskom DS u igru sve je polako počelo da se razvodnjava i kreće nizbrdo. Nekako je čudno sinhronizovan uspon Tadića i pad Srbije, počevši sa priznavanjem Kosova od strane Zapada do sunovrata ekonomije. Gospodin Tadić je nesumnjivo mnogo uspešniji u "public relations" u odnosu na gospodina Koštunicu, uspeo je da stavi većinu medija pod svoju šapu (a za to treba dosta para) i po ugledu na političku mašineriju zapadnih političara, stekao poziciju koju sada ima. Da li je to neizostavno dobro i za državu veliko je pitanje. Odgovor se polako kristališe kako u Srbiji tako i na Zapadu. Lepe priče i lepa fasada su dobar put do izbornog uspeha i dobre političke pozicije, ali se pravi uspeh na kraju ipak meri rezultatima. Poslednjih meseci se rezultati lepih priča i lepog života bez pokrića vide kako na Zapadu i Istoku, tako i u Srbiji. Kako će sve to uticati na političke prilike u Srbiji ostaje da se vidi.

Poređenje položaja u kome se nalazi Tadić sada sa onim u kome je bio Koštunica početkom decenije stoji. Konkretne zamerke izrečene u tekstu na račun delovanja jednog i drugog takođe su na mestu.

Treba ukazati i na razlike koje svakako nisu male. Uz pohvalu opservaciji koju je izneo jedan od kolega-komentatora, da je zapad uvek imao sebi prihvatljiviju opoziciju od vlasti u Srbiji, a sad nema, dodao bih i svoje mišljenje.

Koštunica se, veoma slično kao Milošević i Đinđić, okružio ljudima sumnjivih sposobnosti zadržavajući ulogu apsolutnog vođe za sebe. Takva politika je po mom mišljenju i dovela Srbiju do ovde gde je danas. Smatram da jedan čovek, ma koliko sposoban bio, ne može sam uspešno da vodi zemlju.

Sa druge strane, čini mi se da se Tadić trudi da okupi oko sebe grupu ne samo poverljivih, nego i sposobnih ljudi. Jeremić vodi (Kosovu posvećenu) diplomatiju, Šaper medije, pomenuo bih i ministra državne uprave Markovića, tu je i ambiciozni Đilas. Napravljen je i ekonomski savet, kao pandan rak-rani svake srpske vlade - Dinkiću. U tom smislu bih pomenuo da Tadić u slučaju svog napuštanja politike ostavlja iza sebe možda i jačeg naslednika - Jeremića.

Takođe, Tadić se pokazao kao vrstan taktičar, povlačeći uvek odmerene poteze, polako ali sigurno osvajao je sve više i više vlasti. Za razliku od Koštunice, stranku je nasledio, a ne stvarao, ali svoju poziciju vremenom u stranci učvršćava.

Pomenuću na kraju ono u čemu mislim da je Koštunica mnogo više doprineo - stvaranju demokratije. Tadić je nastavio sa DS-ovom praksom obesmišljavanja skupštine, čak je i pretio da se koalicije bez njega ne smeju praviti. Sa druge strane, Koštunica je dostojanstveno dolazio i odlazio sa vlasti, usput učvršćujući značaj skupštine.

Tuzno je saznanje koliko su Srbi iscepkani i izdeljeni. Pa zar je bitno da li je neko iz Like, Sumadije, Srema, Crne Core, Slavonije, Bosne, Backe, Leskovca, sve dok je Srbin?
Ja sam Srbin iz srca Srbije i stidim se ovih koji omalovazavaju nase sunarodnike koji nisu odavde.

Setite se njegosevih reci:

Velikasi, proklete im duse,
na komate razdrobise carstvo,
srpske sile grdno satrijese;
velikasi, trag im se utro,
raspre sjeme posijase grko,
te s njim pleme srpsko otrovase;
velikasi, grdne kukavice,
postadose roda izdajice.

Krajnje je vreme da svi stanemo pod jedan barjak.

Priječanin...''ije''!?
Pomalo si kontradiktoran .Nemoj!

Dve osnovna principa "demokratije" nisu uvedena u ovo društvo od uvođenja višestranačkog sistema. To su princip smenjivosti i princip ODGOVORNOSTI. Realno Srbija je pod uticajem velikih sila (prvenstveno zapadnih) još od 90-ih. Samo su se domaći eksponenti menjali. Devedesetih je u prvom planu bio Milošević sa svojom partijom a od 2000-te su dominantni "žuti". Od 2000. ko god da je bio u Vladi Srbije sprovodila se politika DS-a uz "ekspertsku" ekonomsku politiku G17. Zbog toga je Koštunica raspustio Vladu Srbije jer realno nije imao nikakvog uticaja. Ako biram između Tadića i Koštunice, onda je to svakako Koštunica. Ne zbog toga što je Koštunica genije ili spasilac ovog naroda već zbog toga što Tadić niti ima niti je ikad imao nameru da bilo šta dobro uradi za ovu zemlju, naprotiv. Njegove namere i njegovih gospodara su pogubne za Srbiju i njene građane. Na Tadića gledam kao što sam gledao i na Miloševića, a razliku ne vidim. Ako je i postojala šansa za Srbiju posle Miloševića, posle Tadića neće ostati ništa. Još malo pa će Srbija preći granicu posle koje nema oporavka. Kompletna država je prodata a mi postali kolonija. Pitanje je samo dokle će se eksponent Tadić održati na vlasti. Jer mu njegovi gospodari već okreću leđa. Pitanje je samo da li će ući u otvoreni konflikt sa njima, kao što je to uradio Milošević spasavajući sebe, ali ne samo on već i pre njega Sadam Husein i Avganistanci.

Samo poređenje između pregaoca i karijeriste govori o tome koliko smo kao narod nezreli da prepoznamo suštinski kvalitet. Ali to je tako u celom svetu. U SAD još od Kenedija, a u Evropi od devedesetih politika gubi bitku od propagande. Odavno na izborima ne pobeđuju političari okrenuti ka potrebama zemlje, već oni koji su skoncentrisani samo na svoju pobedu, koja uvek izrasta iz propagandne aktivnosti. Danas u Srbiji Tadić uživa višestruko veću popularnost pre svega zbog efektivnog marketinga i fizičke zavodljivosti (elemenat koji je kod ogromnog broja žena, ali i muškaraca presudan). Ako sudimo o namerama, inteligenciji, produhovljenosti, vizionarstvu, sposobnosti sagledanja državnih potreba, ličnom moralu i principijelnosti... onda je Koštunica neuporedivo iznad Tadića. Ali ako sudimo po efektima nastupa, sposobnoati kontrole medija i njihove upotrebe za formiranje stavova kod širokih narodnih masa..., ali i sposobnosti da organizuje stranku i celu je podredi samo jednom cilju pobedi na izborima, a sa državom šta bude onda je Koštunica smešan u odnosu na Tadića. E sada, ko danas želi ozbiljno da se bavi politikom prvo mora da bude u stanju da barata propagandom, ukoliko to nije, onda mora da pronađe neko svoje mesto u pozadini, np. Bžežinski i Kisindžer nikada nisu uspeli nominalno da se popnu na vrh, ali već decenijama su među najznačajnijim ličnostima američke politike. Srbiji je potreban Koštunica, ali bojim se ne na način na koji je sada prisutan u politici.

primecuje se kako vreme prolazi da Djordje sve vise pravi distancu od Kostunice. Verovatno mu je neprijatno da ga stalno optuzuju da mu je politicko glediste dosta srodno sa njim. To ne treba da smeta, mislim da oni koji to potenciraju, ustvari vama nesvesno daju kompliment.
Bilo bi dobro da napisete neku objektivnu analizu Kostunicine vlasti u koaliciji u kojoj nikad nije imao vise od 20% glasaca iza sebe. Koliko ga je to sputavalo kao i koalicioni partneri i jaka opozicija da ostvari sto je DSS nameravao.
Uz to nikad nije imao ni polovinu podrske javnih medija kao sada virtuelna napredna stranka. O vlasti da i ne govorimo.
Ostvarivati nacionalne ciljeve u hipnotisanom i izmorenom narodu nije nimalo lako. Kako motivisati narod nego preko medija, koji uporno rade bas suprotno.
Kada bi mi u dijaspori imali pravo glasa i prikladan nacin glasanja (elektronski) da ne moramo fizicki da putujemo u Srpsku ambasadu, ponekad i vise stotina km, Kostunica bi verovatno mogao sam da formira vlast bez potrebe za koalicionim partnerima.
Jos jedna miskoncepcija u otadzbini o nama u inostranstvu. Nase pravo da glasamo. Srbi treba da shvate da smo mi silom prilika globalni narod. Sto pre shvatimo lakse ce biti i matici i nama. Sto nam je matica jaca i mi se osecamo bolje i sigurnije (work both ways)